Sve možeš, samo ne izgubiti sebe!

Ove zapetljane ulice grada ponekad mogu zapetljati i um. Misliš da jesi, misliš da možeš, a onda shvatiš da ne znaš jesi li i propitkuješ se možeš li. Gledaš lica ljudi, skidaš im maske, a na kraju kazališne predstave zbrajaš i oduzimaš što si postigao. Svatko je netko i taj netko je nitko. Ali, ti možeš. Možeš mjesec, 6 mjeseci, možda i godinu dana. U jednom trenu te pak strefi, onako niotkud, pa shvatiš da si u onome “mogu ja” izgubio ja. Te da si otkrivajuči tuđa lica slagao svoja. Bezbroj njih. Prepadneš se uopće te pomisli, pa ti sine, tko sam ja? Šta je to uopće ja? I onda kreće grabljenje i rukama i nogama za pronalazak toga svoja ja. Tek tad ti postane jasno kako ništa ne znaš. I to je donekle uredu. Uredu je ne znati, uredu je ne moći ili pak moći apsolutno sve. Samo nemoj da ti se desi da ne znaš to je ja. Da tražiš sebe, a ne znaš koga tražiš. Tražiš, ne znajući gdje si se prvotno izgubio. Jer nećeš znati ni gdje početi. U kojoj od zapetljanih ulica krenuti. Gdje si se to zaboravio pa da odatle počneš. Ništa.

Zato bi bilo dobro da sada, baš ovaj čas, uzmeš penkalu i da si zapišeš; Sve mogu, ali ne i izgubiti sebe. Jer pametan piše, budala pamti.

 

All my love,

Untitled-1

Oglasi

One thought on “Sve možeš, samo ne izgubiti sebe!

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s